Za srpske bogataše nema zime

Bez autora

Nov 16 2011

U vreme krize, kada većina brine kako da preživi, ima i onih koji kao da žive na drugoj planeti. To dokazuju najnoviji podaci o broju prodatih luksuznih aranžmana širom sveta, skupocenih automobila, čamaca i nakita. Društvo u zemlji se polarizovalo. Najviše je siromašnih, bogatih ima od pet do 10 odsto, a srednje klase gotovo da nema.Više od 80 odsto automobila prodaje se za gotovinu, dok su lizing i kredit zajedno zastupljeni sa samo 20 odsto. Samo ove godine, prodato je više od 500 "mercedesa", po 300 automobila "audi" i "be-em-ve", koji koštaju više od 100.000 evra.

Malobrojno imućno stanovištvo Srbije i dalje kupuje najskuplje automobile i ide na luksuzne odmore. Srednja klasa gotovo iščezla, više nema ni za vozila do 10.000 evra.

U vreme krize, kada većina brine kako da preživi, ima i onih koji kao da žive na drugoj planeti. To dokazuju najnoviji podaci o broju prodatih luksuznih aranžmana širom sveta, skupocenih automobila, čamaca i nakita. Društvo u zemlji se polarizovalo. Najviše je siromašnih, bogatih ima od pet do 10 odsto, a srednje klase gotovo da nema.

Više od 80 odsto automobila prodaje se za gotovinu, dok su lizing i kredit zajedno zastupljeni sa samo 20 odsto. Samo ove godine, prodato je više od 500 "mercedesa", po 300 automobila "audi" i "be-em-ve", koji koštaju više od 100.000 evra. Slabo se prodaju automobili do 10.000 evra - njihova prodaja pala je i do 40 odsto u poslednje tri godine. Najveći pad od čak 60 odsto beleži domaći "punto".

"Mala je poseta salonima. Ne možete nabrojati na prste ljude koji su ušli u salon da kupe automobil", kaže Miloš Petrović iz Udruženja uvoznika automobila.

Pored luksuznih automobila, domaće bogataše privlače i egzotična putovanja. Najčešći klijenti - sportisti i estradne zvezde, a sve je manje poslovnih ljudi.

"Danas smo imali primer kada je klijent tražio hotel na Maldivima. Nije bilo pitanje cene. Cena je između 15 i 20 hiljada evra, pa se samo bira između dva hotela - da li je lepši ovaj ili onaj drugi", ističe Dragana Jocić iz "Džambo travela".

Ekonomisti kažu da bogataši, od kojih su pojedini novac stekli na problematičan način, ulažu u nekretnine ili kupuju preduzeća.

"Zašto ne nađemo način kako da ih malo amnestiramo, a imamo koristi od njih? Veći deo njihovog kapitala je u stranim bankama na Kipru i u Holandiji, a oni ne mogu da ga vrate u zemlju, jer naš devizni zakon svako vraćanje novca u zemlju tretira kao prekršaj", ističe ekonomista Milan Kovačević.

Oni koji imaju para kupuju nakit i zlato, kao i nekretnine koje su pojeftinile, da bi se tako zaštitili od slabljenja svetskih valuta. Tako domaći bogataši prate svetske trendove.